Tag

zemljiste Arhive - Sadnice Oraha

analiza zemljišta

Analiza zemljišta!

By | Stručna pomoć

Analiza tla: Ovakav sastav zemlje je neophodan za zdrav orah!

Najosnovnija stvar koju bi trebalo da uradite pre nego što zasadite orah je da pronađete adekvatno zemljište i da ga dobro izanalizirate, to jest da uradite agromelioraciju. Naravno, najvažniji faktor iz ove kategorije je hemijski sastav zemlje.

* Hemijski sastav zemljišta

Dobra vest za sve koji se bave sadnjom oraha je da se ova biljka, osim na plodnim, dobro razvija i na siromašnim zemljištima. Ako sve to prevedmo u cifre, onda bi to zvučalo ovako. Za zdrav i odgovarajući razvoj oraha potrebno je da 100 grama suve zemlje sadrži: od 8 do 10 mg fosfora , 25 do 30 mg kalijuma, 8 do 12 mg magnezijuma, do 5 posto kalcijum karbonata, kao i između 2.5 i 3.0 procenta humusa. Najviše mu prija ako je PH vrednost zemlje od 6.5 do 7.5, ali dobro podnosi sve u PH rasponu od 4.5 do 9.0.

* Mehanički sastav zemljišta

Ovde je stvar jako prosta. Trudite se da izbegnete lepezu od teških, zbijenih, vlažnih, peskovitih, plitkih i krečnih zemljišta. S druge strane, orah odlično uspeva na zemljištima koja sadrže od 20 do 60 posto gline i praha i od 40 do 65 ukupnog peska, kao što je na primer ilovača. Tu spadaju i duboka, rastresita, srednje teško propustljiva, umereno karbonanta i umereno vlažna zemljišta.

 

kako popraviti kvalitet zemljišta

Kako popraviti kvalitet zemljišta!

By | Saveti

AGROMELIORACIJA: Evo kako popraviti neproduktivno zemljište!

Ako analiza koju uradite pre zasađivanja pokaže da zemljište nije produktivno, onda je neophodno uraditi agromelioraciju. To znači da ćete morati da popravite pH vrednosti i povećate sadržaj humusa ili lako pristupačnog fosfora i kalijuma u zemljištu, a evo i kako se to radi!

* Kisela i jako kisela zemljišta

Najbolji način da se poboljša produktivnost kiselih i jako kiselih zemljišta je unošenjem krečnjaka. Na taj način se zemljištima, čija je pH vrednost manja od 4.5, poboljšavaju struktura i plodnost, a za tu namenu postoji nekoliko materijala. Mogu se koristiti dolomit (kalcijum-magnezijum-karbonat), negašeni (kalcijum-oksid) ili gašeni kreč (kalcijum-hidroksid), kao i mleveni krečnjak (kalcijum-karbonat). No, za koji god materijal da se odlučite morate biti jako pažljivi.

U prvoj godini pripreme tla trebalo bi dve trećine krečnjaka zaorati po kompletnoj površini za sadnju na dubinu od pola metra. Preostala trećina se stavlja na duplo manju dubinu, ali u godini pre sadnje. Jako važno je i da se uporedo sa krečnjakom rasture i stajska đubriva! To nikako ne smete da zaboravite, pošto kalcizacija u suprotnom neće dati rezultate.

* Alkalna zemljišta

Kod alkalnih zemljišta se priređuje drugačija taktika za agromelioraciju. Ove vrste zemljišta je potrebno zakiseliti, a za to je nepohodno koristiti kisela đubriva. Acidizacija se najčešće obavlja tako što se u toku perioda zimskog mirovanja unosi sulfat gvožđe.

Za humizaciju morate rasturiti od 40 do 50 t ha-1 dobro zagorelog stajnjaka, a to se radi po istom principu kao sa krečnjakom kod kiselih zemljišta. Naime, dve trećine ovog đubriva treba zaorati na dubinu od 40 do 50 cm, a preostalu trećinu na dubinu od 20 do 25 cm. Takođe, za ovo vam osim stajnjaka, mogu poslužiti i biljke za zelenišno đubrenje kao što su lupina, stočni grašak, grahorica, uljana repica… Sa tim da je njih potrebno posejati godinu dana pre same sadnje, a zaorati tokom leta kada cvetaju, pa shodno tome imaju i najveću vegetativnu masu. Zelenišno đubrivo može da zameni i do 60 t ha-1 stajnjaka.

Kalijumska (300-400 kg/ha kalijum-sulfata) i fosforska (600-800 kg/ha superfosfata) đubriva se zaoravaju na dubinu od 40 cm do pola metra.