Tag

sadnice oraha Arhive - Sadnice Oraha

navodnjavanje

Navodnjavanje!

By | Saveti

Navodnjavanje oraha: Koliko treba da zalivate koju vrstu zemljišta?

Veliki broj faktora utiče na količinu vode kojom se zalivaju orasi, a jedan od najvažnih je vrsta zemljišta na kojoj sadite.

Potrebe oraha za vodom zavise od količine i rasporeda padavina u toku godine, temperature vazduha, zemljišnih karakteristika, primenjene agrotehnike, osobenosti sorte i starosti oraha. Kod mladih stabala u sušnim periodima, navodnjavanje je obavezno, jer se tako obezbeđuje ukorenjavanje i vegetativni porast biljaka.

Zalivne norme kod oraha iznose od 500 do 700 m3 ha-1 ili od 50 do 70 mm m-2. Na aluvijalnim i peskovitim zemljištima norme se kreću od 25 do 30 mm m-2, na glinovito-peskovitim od 35 do 40 mm m-2, a na dubokim glinovitim i teškim zemljištima od 50 do 60 mm m-2. Navodnjavanje u prvoj godini se radi po potrebi, ali optimalno je od 5 do 10 litara po sadnici. Tokom letnjih meseci i više, dok se u drugoj godini zalivanje obavlja kao sa odraslim zasadima.

Najbolji način navodnjavanja je sistem „kap po kap“, ali se uspešno mogu koristiti i veštačka kiša i navodnjavanje brazdama. Sistem kap po kap je najšire zastupljen, jer je najekonomičniji i najpogodniji za većinu voćaka. Osim što je ekonomski isplativ, sistem se lako montira i demontira, a u zavisnosti od spoljašnjih uslova određuje se količina voda koja ističe po dužnom metru ( od 1,5 do 8 litara po satu ). Voda se u nedostatku stabilnog izvorišta može dopremati i cisternama, a da efekat navodnjavanja bude isti.

 

vrsta zemljišta                         količina

Aluvijalno                                 25-30

Peskovito                                  25-30

Glineno-peskovito                  35-40

Duboko-glinovito                   50-60

Teško                                        50-60

* Svi iznosi su u mm po m2

orezivanje

Rezidba!

By | Stručna pomoć

 

  • Sve što treba da znate o rezidbi sadnica oraha:

Od sadnje do stupanja u punu rodnost rezidba oraha usmerena je na formiranje krošnje. Obavlja se neposredno pred kretanje vegetacije, od sredine marta i tokom aprila, kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva, kao i tokom vegetacije, tzv.zelena rezidba.

Najčešći uzgojni oblik koji se formira kod oraha je kotlasta krošnja ( vaza ). Kod oraha se pri formiranju vaze ostavljaju četiri ili pet osnovnih grana.

1godina posle rezidbeTokom jula, u prvoj godini gajenja oraha, biraju se mladari za primarne skeletne grane koji treba da budu raspoređeni tako da pravilno dele zamišljeni krug na jednake segmente. Vertikalno rastojanje između primarnih skeletnih grana treba da iznosi od 15-20 cm. U prvom delu vegetacije, rezidbom na zeleno, sa sadnica se uklanjaju pupoljci ili mladari koji mogu da konkurišu osnovnim skeletnim granama. Mladari koji se razvijaju ispod mladara ostavljenih za osnovne skeletne grane, ne uklanjaju se kako bi sadnice u toku prve godine rasta imale što veću lisnu masu. Ovi mladari imaju slabiji porast. Odstranjuju se rezidbom nakon 2-3 godine.

Poboljšana piramidalna krošnja oraha treba da ima od 6-7 dobro razvijenih osnovnih skeletnih grana. Poželjno je da se prva osnovna skeletna grana formira na visini od 80-100 cm, dok ostale skeletne grane treba da budu spiralno raspoređene na produžnici. Neophodno je da deblo oraha bude u senci skeletnih grana. Nije poželjno previsoko i osunčano deblo.

Iz prekraćene sadnice tokom proleća razviće se više mladara. U julu, vrši se odabir 2-3 mladara, za vodilicu i prve osnovne skeletne grane. Vršni mladar po pravilu se ostavlja za vodilicu, a niži bočni za osnovne skeletne grane. Mladare ostavljene za skeletne grane treba pravilno rasporediti po visini na 30-40 cm. Narednih godina postupak se ponavlja, sve dok se ne formira 6-7 dobro razvijenih osnovnih skeletnih grana. Nakon toga, vodilica se prekraćuje i prevodi na poslednju ( vršnu ) skeletnu granu.

U horizontalnoj projekciji krošnje, osnovne skeletne grane treba da budu raspoređene pod uglom od 45 stepeni, odnosno da svakoj pripada oko 1/4 kružnog prostora. Iz krošnje se uklanjaju letorasti koji rastu uspravno. Ne treba dozvolit da niže grane nadrastaju više, niti da se gornje grane prebrzo razvijaju u odnosu na donje, što se postiže uklanjanjem svih letorasta koji konkurišu vodilici ili produžnici osnovnih grana.

2 godine od rezidbePred početak druge vegetacije kod formiranja kotlaste krošnje odabrani letorasti se prekraćuju se za 1/3 svoje dužine, a ukoliko su slabije snage rasta prekraćivanje može biti jače. Letorasti ostavljeni za osnovne skeletne grane rastu veoma bujno i mogu da dostignu dužinu i do 150 cm. Preostali bujni letorasti se uklanjaju, jer konkurišu osnovnim granama, dok se slabiji letorasti ostavljaju u cilju formiranja veće lisne površine.

U drugoj godini, tokom vegetacije, na osnovnim skeletnim granama razvija se veći broj mladara. Biraju se mladari koji će predstavljati buduće sekundarne grane. Odabrani mladari treba da se nalaze na 50 cm od osnove skeletnih grana, ali tako da sa susednim primarnim granama budu naizmenično raspoređeni u prostoru. Na taj način, obrazuje se prva serija sekundarnih grana. Ostali bočni mladari se uklanjaju.

 

U proleće treće godine, produžnice primarnih grana prekraćuju se za 1/4 do 1/3 svoje dužine. Sekundarne grane takođe se prekraćuju za 1/4 svoje dužine. Neophodno je da sekundarne grane sa primarnim granama obrazuju ugao od 45 stepeni. Tokom rezidbe, uklanjaju se grane koje ometaju pravilan razvoj sekundarnih i primarnih grana. U trećoj vegetaciji, formira se druga serija sekundarnih grana. Poželjno je da ove grane budu na rastojanju 60-80 cm od prve serije sekundarnih grana.3 godine od rezidbe

Pred početak četvrte vegetacije, vrši se proređivanje suvišnih letorasta. Na sekundarnim granama obrazuju se tercijalne grane, koje bi trebalo da budu naizmenično raspoređene na 20-30 cm jedna od druge.

4 godine od rezidbe5 godina od rezidbe