AGROMELIORACIJA: Evo kako popraviti neproduktivno zemljište!
Ako analiza koju uradite pre zasađivanja pokaže da zemljište nije produktivno, onda je neophodno uraditi agromelioraciju. To znači da ćete morati da popravite pH vrednosti i povećate sadržaj humusa ili lako pristupačnog fosfora i kalijuma u zemljištu, a evo i kako se to radi!
* Kisela i jako kisela zemljišta
Najbolji način da se poboljša produktivnost kiselih i jako kiselih zemljišta je unošenjem krečnjaka. Na taj način se zemljištima, čija je pH vrednost manja od 4.5, poboljšavaju struktura i plodnost, a za tu namenu postoji nekoliko materijala. Mogu se koristiti dolomit (kalcijum-magnezijum-karbonat), negašeni (kalcijum-oksid) ili gašeni kreč (kalcijum-hidroksid), kao i mleveni krečnjak (kalcijum-karbonat). No, za koji god materijal da se odlučite morate biti jako pažljivi.
U prvoj godini pripreme tla trebalo bi dve trećine krečnjaka zaorati po kompletnoj površini za sadnju na dubinu od pola metra. Preostala trećina se stavlja na duplo manju dubinu, ali u godini pre sadnje. Jako važno je i da se uporedo sa krečnjakom rasture i stajska đubriva! To nikako ne smete da zaboravite, pošto kalcizacija u suprotnom neće dati rezultate.
* Alkalna zemljišta
Kod alkalnih zemljišta se priređuje drugačija taktika za agromelioraciju. Ove vrste zemljišta je potrebno zakiseliti, a za to je nepohodno koristiti kisela đubriva. Acidizacija se najčešće obavlja tako što se u toku perioda zimskog mirovanja unosi sulfat gvožđe.
Za humizaciju morate rasturiti od 40 do 50 t ha-1 dobro zagorelog stajnjaka, a to se radi po istom principu kao sa krečnjakom kod kiselih zemljišta. Naime, dve trećine ovog đubriva treba zaorati na dubinu od 40 do 50 cm, a preostalu trećinu na dubinu od 20 do 25 cm. Takođe, za ovo vam osim 
stajnjaka, mogu poslužiti i biljke za zelenišno đubrenje kao što su lupina, stočni grašak, grahorica, uljana repica… Sa tim da je njih potrebno posejati godinu dana pre same sadnje, a zaorati tokom leta kada cvetaju, pa shodno tome imaju i najveću vegetativnu masu. Zelenišno đubrivo može da zameni i do 60 t ha-1 stajnjaka.
Kalijumska (300-400 kg/ha kalijum-sulfata) i fosforska (600-800 kg/ha superfosfata) đubriva se zaoravaju na dubinu od 40 cm do pola metra.