Podizanje zasada oraha, dugogodišnje kulture koja je uz to i izuzetno profitabilna proizvodnja, podrazumeva sled radnji i poslova koje moramo ispoštovati i time sebi omogućili uspešno, efikasno i rentabilno zasnivanje orašarnika.
Po odabiru parcele,pristupiti pripremama i konsultacijama sa stručnim licima:
– zaparložene parcele trertirati totalnim herbicidima ( am glifosat nikako triklopir )
– nakon sušenja zatečenog rastinja istanjirati pa plitko uzorati
– obradive površine pregledati i sa stručnim licem se konsultovati o potencijalnim ostacima primenjenih herbicida i njihovoj štetnosti za orah
– obavezno uzeti uzorke zemljišta iz dubine 0-30 cm, 30-60cm i po mogućstvu i 60-90cm i odneti ih u lokalnu PSS službu na analizu.
Po dobijanju izveštaja o strukturi i sastavu zemljišta, na osnovu stručnih preporuka, rasuti stajsko đubrivo i preporučenu formulaciju veštačkog đubriva.
Obavezna mera je i podrivanje zemljišta nakon toga na dubini od 80-110cm.Ako vremenski uslovi dozvole ODMAH obaviti duboko oranje (30-40cm) da bi se stajnjak i veštačko đubrivo uneli u dublje slojeve zemljišta.
Nakon toga, čim vremenski uslovi i stanje zemljišta dozvole,obaviti višekratno tanjiranje u cilju sitnjenja, sleganja i postizanja sitnomrvičaste strukture koja će omogućiti obeležavanje redova i pozicija svake biljke i lakšu sadnju.
Preporučujemo da, nakon toga, parcelu ogradite zbog krađe sadnica i eventualnih šteta od divljači.
Sadnja se preporučuje u periodu od novembra do marta kad nisu mrazni dani (da zemljište nije smrznuto i da temperatura vazduha nije ispod nule ). 
Sadnice moraju biti zdrave bez vidljivih oštećenja i guka (čvorića) na stablu i korenovom sistemu.
Preporučuje se mehanizovano bušenje rupa dimenzija 60cm u prečniku i 60cm dubine. Na dno rupe se stavi deo površinskog sloja zemlje (20-tak cm) koji se pomeša sa zgorelim stajnjakom (ako nije bačen stajnjak u pripremi) i veštačkim đubrivim (DAP ili MAP). Nakon toga se naspe sloj od 10-tak cm čiste zemlje da korenski sistem ne dođe direktno u kontakt sa đubrivom.
Koren sadnice se po potrebi proredi, bočni korenovi se skrate na 15-20cm ( i kraće po potrebi) a centralni se prikrati za 2-5cm.
Nakon toga se koren sadnice potopi u rastvor nekog od bakarnih preparata.
Pripremljena sadnica se postavlja u rupu i zatrpava čistom zemljom vodeći računa da mesto kalema bude 5-7cm iznad nivoa okolne površine zemljišta (postaviti letvu sa usekom da se odredi prava dubina). Spojno mesta kalema i podloge okreće se ka jugu (sunce utiče da se taj deo kalema brže razvija pa će se sadnica „ispraviti“).
Kad je rupa napunjena zemljom, blago nagaziti oko sadnice pa zaliti sa 5-10 litara vode.
Nakon toga sadnicu vući gore-dole da se istisne vazduh iz zone korena vodeći računa da spojno mesto ostane iznad nivoa zemljišta (kako je preporučeno) ,pa se rupa zatrpa ostatkom zemlje uz pravljenje humke.
Nadzemni deo biljke se ne reže do početka vegetacije (mart-početak aprila) kad se skrati na 40-60cm od nivoa zemlje i mesto preseka se odmah premaže fitobalzamom ili kalem voskom.
Nakon rezanja hitno biljke okupati preparatom na bazi bakra i mineralnog ulja.
Po kretanju vegetacije ukloniti sve krenule pupoljke ispod mesta kalema a oko svake sadnice rasuti 100-tinak grama KAN-a ili AMONIJUM SULFATA pa preko toga zaliti sa 10-20 litara vode po sadnici.
Kad izdanci imaju 2-5 cm biljke istretirati rastvorom fungicida (captan ili ditan-mankozeb) uz dodatak insekticida (bifenikus ili fastac)
Od maja do avgusta biljke redovno zalivati uz dodatak vodotopivih đubriva i biostimulatora.
Letnjom rezidbom odstranjujemo višak lastara uz obavezno premazivanje rana fitobalzamom ili kalem voskom.
U junu, julu i avgustu obavezna je zaštita fungicidima, insekticidima i akaricidima (u zavisnosti od uslova i pojave bolesti i štetočina po preporuci).
Krajem avgusta i tokom septembra se obustavlja zalivanje i prihrana, te se u drugoj polovini septembra i početkom oktobra sadnice tretiraju bakarnim preparatima.
Drugi tretman se preporučuje krajem oktobra ili tokom novembra.
Napominjemo da se u toku vegetacije korov u voćnjaku redovno uklanja (bolje je dok je manji,lakše je a i manje konkuriše sadnicama).Tom prilikom se i rastresa površinski sloj zemljišta što omogućava povoljniji vodno-vazdušni režim zemljišta.
Dipl.Agronom Dušan Živkov
Dobra vest za sve koji se bave sadnjom oraha je da se ova biljka, osim na plodnim, dobro razvija i na siromašnim zemljištima. Ako sve to prevedmo u cifre, onda bi to zvučalo ovako. Za zdrav i odgovarajući razvoj oraha potrebno je da 100 grama suve zemlje sadrži: od 8 do 10 mg fosfora , 25 do 30 mg kalijuma, 8 do 12 mg magnezijuma, do 5 posto kalcijum karbonata, kao i između 2.5 i 3.0 procenta humusa. Najviše mu prija ako je PH vrednost zemlje od 6.5 do 7.5, ali dobro podnosi sve u PH rasponu od 4.5 do 9.0.
od teških, zbijenih, vlažnih, peskovitih, plitkih i krečnih zemljišta. S druge strane, orah odlično uspeva na zemljištima koja sadrže od 20 do 60 posto gline i praha i od 40 do 65 ukupnog peska, kao što je na primer ilovača. Tu spadaju i duboka, rastresita, srednje teško propustljiva, umereno karbonanta i umereno vlažna zemljišta.