Category

Stručna pomoć

orezivanje

Rezidba!

By | Stručna pomoć

 

  • Sve što treba da znate o rezidbi sadnica oraha:

Od sadnje do stupanja u punu rodnost rezidba oraha usmerena je na formiranje krošnje. Obavlja se neposredno pred kretanje vegetacije, od sredine marta i tokom aprila, kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva, kao i tokom vegetacije, tzv.zelena rezidba.

Najčešći uzgojni oblik koji se formira kod oraha je kotlasta krošnja ( vaza ). Kod oraha se pri formiranju vaze ostavljaju četiri ili pet osnovnih grana.

1godina posle rezidbeTokom jula, u prvoj godini gajenja oraha, biraju se mladari za primarne skeletne grane koji treba da budu raspoređeni tako da pravilno dele zamišljeni krug na jednake segmente. Vertikalno rastojanje između primarnih skeletnih grana treba da iznosi od 15-20 cm. U prvom delu vegetacije, rezidbom na zeleno, sa sadnica se uklanjaju pupoljci ili mladari koji mogu da konkurišu osnovnim skeletnim granama. Mladari koji se razvijaju ispod mladara ostavljenih za osnovne skeletne grane, ne uklanjaju se kako bi sadnice u toku prve godine rasta imale što veću lisnu masu. Ovi mladari imaju slabiji porast. Odstranjuju se rezidbom nakon 2-3 godine.

Poboljšana piramidalna krošnja oraha treba da ima od 6-7 dobro razvijenih osnovnih skeletnih grana. Poželjno je da se prva osnovna skeletna grana formira na visini od 80-100 cm, dok ostale skeletne grane treba da budu spiralno raspoređene na produžnici. Neophodno je da deblo oraha bude u senci skeletnih grana. Nije poželjno previsoko i osunčano deblo.

Iz prekraćene sadnice tokom proleća razviće se više mladara. U julu, vrši se odabir 2-3 mladara, za vodilicu i prve osnovne skeletne grane. Vršni mladar po pravilu se ostavlja za vodilicu, a niži bočni za osnovne skeletne grane. Mladare ostavljene za skeletne grane treba pravilno rasporediti po visini na 30-40 cm. Narednih godina postupak se ponavlja, sve dok se ne formira 6-7 dobro razvijenih osnovnih skeletnih grana. Nakon toga, vodilica se prekraćuje i prevodi na poslednju ( vršnu ) skeletnu granu.

U horizontalnoj projekciji krošnje, osnovne skeletne grane treba da budu raspoređene pod uglom od 45 stepeni, odnosno da svakoj pripada oko 1/4 kružnog prostora. Iz krošnje se uklanjaju letorasti koji rastu uspravno. Ne treba dozvolit da niže grane nadrastaju više, niti da se gornje grane prebrzo razvijaju u odnosu na donje, što se postiže uklanjanjem svih letorasta koji konkurišu vodilici ili produžnici osnovnih grana.

2 godine od rezidbePred početak druge vegetacije kod formiranja kotlaste krošnje odabrani letorasti se prekraćuju se za 1/3 svoje dužine, a ukoliko su slabije snage rasta prekraćivanje može biti jače. Letorasti ostavljeni za osnovne skeletne grane rastu veoma bujno i mogu da dostignu dužinu i do 150 cm. Preostali bujni letorasti se uklanjaju, jer konkurišu osnovnim granama, dok se slabiji letorasti ostavljaju u cilju formiranja veće lisne površine.

U drugoj godini, tokom vegetacije, na osnovnim skeletnim granama razvija se veći broj mladara. Biraju se mladari koji će predstavljati buduće sekundarne grane. Odabrani mladari treba da se nalaze na 50 cm od osnove skeletnih grana, ali tako da sa susednim primarnim granama budu naizmenično raspoređeni u prostoru. Na taj način, obrazuje se prva serija sekundarnih grana. Ostali bočni mladari se uklanjaju.

 

U proleće treće godine, produžnice primarnih grana prekraćuju se za 1/4 do 1/3 svoje dužine. Sekundarne grane takođe se prekraćuju za 1/4 svoje dužine. Neophodno je da sekundarne grane sa primarnim granama obrazuju ugao od 45 stepeni. Tokom rezidbe, uklanjaju se grane koje ometaju pravilan razvoj sekundarnih i primarnih grana. U trećoj vegetaciji, formira se druga serija sekundarnih grana. Poželjno je da ove grane budu na rastojanju 60-80 cm od prve serije sekundarnih grana.3 godine od rezidbe

Pred početak četvrte vegetacije, vrši se proređivanje suvišnih letorasta. Na sekundarnim granama obrazuju se tercijalne grane, koje bi trebalo da budu naizmenično raspoređene na 20-30 cm jedna od druge.

4 godine od rezidbe5 godina od rezidbe

 

 

 

 

 

 

 

 

 

analiza zemljišta

Analiza zemljišta!

By | Stručna pomoć

Analiza tla: Ovakav sastav zemlje je neophodan za zdrav orah!

Najosnovnija stvar koju bi trebalo da uradite pre nego što zasadite orah je da pronađete adekvatno zemljište i da ga dobro izanalizirate, to jest da uradite agromelioraciju. Naravno, najvažniji faktor iz ove kategorije je hemijski sastav zemlje.

* Hemijski sastav zemljišta

Dobra vest za sve koji se bave sadnjom oraha je da se ova biljka, osim na plodnim, dobro razvija i na siromašnim zemljištima. Ako sve to prevedmo u cifre, onda bi to zvučalo ovako. Za zdrav i odgovarajući razvoj oraha potrebno je da 100 grama suve zemlje sadrži: od 8 do 10 mg fosfora , 25 do 30 mg kalijuma, 8 do 12 mg magnezijuma, do 5 posto kalcijum karbonata, kao i između 2.5 i 3.0 procenta humusa. Najviše mu prija ako je PH vrednost zemlje od 6.5 do 7.5, ali dobro podnosi sve u PH rasponu od 4.5 do 9.0.

* Mehanički sastav zemljišta

Ovde je stvar jako prosta. Trudite se da izbegnete lepezu od teških, zbijenih, vlažnih, peskovitih, plitkih i krečnih zemljišta. S druge strane, orah odlično uspeva na zemljištima koja sadrže od 20 do 60 posto gline i praha i od 40 do 65 ukupnog peska, kao što je na primer ilovača. Tu spadaju i duboka, rastresita, srednje teško propustljiva, umereno karbonanta i umereno vlažna zemljišta.

 

sadnice oraha saveti

Naš stručnjak Vas savetuje!

By | Stručna pomoć

   Podizanje zasada oraha, dugogodišnje kulture koja je uz to i izuzetno profitabilna proizvodnja, podrazumeva sled radnji i poslova koje moramo ispoštovati i time sebi omogućili uspešno, efikasno i rentabilno zasnivanje orašarnika.

Po odabiru parcele,pristupiti pripremama i konsultacijama sa stručnim licima:

– zaparložene parcele trertirati totalnim herbicidima ( am glifosat nikako triklopir )

– nakon sušenja zatečenog rastinja istanjirati pa plitko uzorati

– obradive površine pregledati i sa stručnim licem se konsultovati o potencijalnim ostacima primenjenih herbicida i njihovoj štetnosti za orah

 – obavezno uzeti uzorke zemljišta iz dubine 0-30 cm, 30-60cm i po mogućstvu i 60-90cm i odneti ih u lokalnu PSS službu na analizu.

Po dobijanju izveštaja o strukturi i sastavu zemljišta, na osnovu stručnih preporuka, rasuti stajsko đubrivo i preporučenu formulaciju veštačkog đubriva.

Obavezna mera je i podrivanje zemljišta nakon toga na dubini od 80-110cm.Ako vremenski uslovi dozvole ODMAH obaviti duboko oranje (30-40cm) da bi se stajnjak i veštačko đubrivo uneli u dublje slojeve zemljišta.

Nakon toga, čim vremenski uslovi i stanje zemljišta dozvole,obaviti višekratno tanjiranje u cilju sitnjenja, sleganja i postizanja sitnomrvičaste strukture koja će omogućiti obeležavanje redova i pozicija svake biljke i lakšu sadnju.

Preporučujemo da, nakon toga, parcelu ogradite zbog krađe sadnica i eventualnih šteta od divljači.

Sadnja se preporučuje u periodu od novembra do marta kad nisu mrazni dani (da zemljište nije smrznuto i da temperatura vazduha nije ispod nule ). 

Sadnice moraju biti zdrave bez vidljivih oštećenja i guka (čvorića) na stablu i korenovom sistemu.

Preporučuje se mehanizovano bušenje rupa dimenzija 60cm u prečniku i 60cm dubine. Na dno rupe se stavi deo površinskog sloja zemlje (20-tak cm) koji se pomeša sa zgorelim stajnjakom (ako nije bačen stajnjak u pripremi) i veštačkim đubrivim (DAP ili MAP). Nakon toga se naspe sloj od 10-tak cm čiste zemlje da korenski sistem ne dođe direktno u kontakt sa đubrivom.

Koren sadnice se po potrebi proredi, bočni korenovi se skrate na 15-20cm ( i kraće po potrebi) a centralni se prikrati za 2-5cm.

Nakon toga se koren sadnice potopi u rastvor nekog od bakarnih preparata.

Pripremljena sadnica se postavlja u rupu i zatrpava čistom zemljom vodeći računa da mesto kalema bude 5-7cm iznad nivoa okolne površine zemljišta (postaviti letvu sa usekom da se odredi prava dubina). Spojno mesta kalema i podloge okreće se ka jugu (sunce utiče da se taj deo kalema brže razvija pa će se sadnica „ispraviti“).

Kad je rupa napunjena zemljom, blago nagaziti oko sadnice pa zaliti sa 5-10 litara vode.

Nakon toga sadnicu vući gore-dole da se istisne vazduh iz zone korena vodeći računa da spojno mesto ostane iznad nivoa zemljišta (kako je preporučeno) ,pa se rupa zatrpa ostatkom zemlje uz pravljenje humke.

Nadzemni deo biljke se ne reže do početka vegetacije (mart-početak aprila) kad se skrati na 40-60cm od nivoa zemlje i mesto preseka se odmah premaže fitobalzamom ili kalem voskom.

Nakon rezanja hitno biljke okupati preparatom na bazi bakra i mineralnog ulja.

Po kretanju vegetacije ukloniti sve krenule pupoljke ispod mesta kalema a oko svake sadnice rasuti 100-tinak grama KAN-a ili AMONIJUM SULFATA pa preko toga zaliti sa 10-20 litara vode po sadnici.

Kad izdanci imaju 2-5 cm biljke istretirati rastvorom fungicida (captan ili ditan-mankozeb) uz dodatak insekticida (bifenikus ili fastac)

Od maja do avgusta biljke redovno zalivati uz dodatak vodotopivih đubriva i biostimulatora.

Letnjom rezidbom odstranjujemo višak lastara uz obavezno premazivanje rana fitobalzamom ili kalem voskom.

U junu, julu i avgustu obavezna je zaštita fungicidima, insekticidima i akaricidima (u zavisnosti od uslova i pojave bolesti i štetočina po preporuci).

Krajem avgusta i tokom septembra se obustavlja zalivanje i prihrana, te se u drugoj polovini septembra i početkom oktobra sadnice tretiraju bakarnim preparatima.

Drugi tretman se preporučuje krajem oktobra ili tokom novembra.

Napominjemo da se u toku vegetacije korov u voćnjaku redovno uklanja (bolje je dok je manji,lakše je a i manje konkuriše sadnicama).Tom prilikom se i rastresa površinski sloj zemljišta što omogućava povoljniji vodno-vazdušni režim zemljišta.

 

Dipl.Agronom Dušan Živkov